Постови
ZASTO KOSA SEDI?
Pigment melanin koji se sastoji od dve aminokiseline, odgovoran je za boju kose. Melanin proizvodi posebna grupa ćelija koje se nazivaju melanociti koji proizvodnju melanina čine kroz proces melanogeneze.
Pored toga što melanin daje boju kosi, on daje boju i koži i očima.
Melanociti se nalaze širom naših tela i svuda proizvode melanin, a kosa ima određenu boju jer se malnociti, koji proizvode tu boju, malaze u mehurima folikula dlake.
Postoje dva glavna tipa melanina koji su zaduđeni za sve nijanse boje kosa koje postoje. Postoji eumelanin koji proizvodi tamne brano i crne boje, a feomelanin proizvodi crvenkaste i žućkaste. Kombinacijom ovih tipova melanina dolazi do određene boje kose, međutim još nije poznato na koji način se melanociti spajaju baš na taj načina ali se zna da je genetika jasan faktor.
Određen sastav melanina, odnosno njegove granule, prenose se do susednih keratinosita koji se nalaze u mehurima folikula dlake. Keratinoviti proizvode keratin – mrtve proteinske ćelije koje čine našu kosu. Kada jednom keratinocit izumre, on zadržava melanin koji čini boju naše kose takvom kakva jeste.
Postoji više različitih procesa koji čine da naša koseda-kosa-coveksa osedi
Najčešće ljudi sede zbog starenja jer melanociti postaju neaktivni, iako su još uvek prisutni. Kako starimo tako se i broj melanocita smanjuje. Tako vremenom dođe do toga da melanina u jednom trenutku više nema. Na taj način polako sedimo sve dok naša kosa ne postane skoro potpuno bela.
Naučnici sa Harvarda su otkrili svoju teoriju koja objašnjava zašto se broj melanocita smanjuje tokom života. Prema njihovom istraživanju, problem se nalazi u radu matičnih ćelija melanocita, koje prestaju da proizvode dovoljan broj melanocita koji zadžava boju naše kose.
Nakon ovog otkrića, naučnici su otkrili i drugi razlog zbog kog naša kosa gubi boju. Folikule dlake proizvode malu količinu vodonik-peroksida koja se obično razlaže enzimom koji se zove katalaza. Kako starimo, proizvodnja katalaze se smanjuje, a vodonik-peraksid se ne razlaže, što dovodi do njegovog gomilanja što blokira proizvodnju melanina u melanocitima.
Još uvek se ne zna zbog čega dolazi do ovih procesa koji dovode do gubljenja boje kose, ali se u faktore ubrajaju: genetski defekti, abnormalna proizvodnja hormona kao što se to dešava u slučaju iznenadnog ili hroničnog stresa, abnormalna distribucija melanina, klimatski faktori i drugo.
Kako stres utiče na boju naše kose?
Robert Lefkovic, hemičar i dobitnik Nobelove nagrade iz hemije 2012. godine, predvodio je istraživanje kojim se otkrilo zašto i kako stres utiče na kosu zbog čega ona posedi. Uobičajno je da je oslobađanje ovih neurotransmitera kratkotrajno i da ima veliku korist jer kada se oni oslobađaju imamo sposobnost da odreagujemo na neke potencijalno opasne situacije u kojima smo se našli – uspevamo da izbegnemo automobil koji nam dolazi u susret ili uspevamo da pobegnemo od lava koji nas juri, na primer.
Ali dugoročno oslobađanje ovih neurotransmitera može negativno uticati na lanac DNK. Šteta koju mogu napraviti je starenje, razvoj tumora, pobačaj, psihijatrijska oboljenja, ali i gubljenje boje kose. Koliko brzo ćemo osedeti zavisi od brojnih faktora – genetska predispozicija, izloženost hemikalijama, nivo hroničnog stresa kom smo izloženi.
Pigment melanin koji se sastoji od dve aminokiseline, odgovoran je za boju kose. Melanin proizvodi posebna grupa ćelija koje se nazivaju melanociti koji proizvodnju melanina čine kroz proces melanogeneze.
Pored toga što melanin daje boju kosi, on daje boju i koži i očima.
Melanociti se nalaze širom naših tela i svuda proizvode melanin, a kosa ima određenu boju jer se malnociti, koji proizvode tu boju, malaze u mehurima folikula dlake.
Postoje dva glavna tipa melanina koji su zaduđeni za sve nijanse boje kosa koje postoje. Postoji eumelanin koji proizvodi tamne brano i crne boje, a feomelanin proizvodi crvenkaste i žućkaste. Kombinacijom ovih tipova melanina dolazi do određene boje kose, međutim još nije poznato na koji način se melanociti spajaju baš na taj načina ali se zna da je genetika jasan faktor.
Određen sastav melanina, odnosno njegove granule, prenose se do susednih keratinosita koji se nalaze u mehurima folikula dlake. Keratinoviti proizvode keratin – mrtve proteinske ćelije koje čine našu kosu. Kada jednom keratinocit izumre, on zadržava melanin koji čini boju naše kose takvom kakva jeste.
Postoji više različitih procesa koji čine da naša koseda-kosa-coveksa osedi
Najčešće ljudi sede zbog starenja jer melanociti postaju neaktivni, iako su još uvek prisutni. Kako starimo tako se i broj melanocita smanjuje. Tako vremenom dođe do toga da melanina u jednom trenutku više nema. Na taj način polako sedimo sve dok naša kosa ne postane skoro potpuno bela.
Naučnici sa Harvarda su otkrili svoju teoriju koja objašnjava zašto se broj melanocita smanjuje tokom života. Prema njihovom istraživanju, problem se nalazi u radu matičnih ćelija melanocita, koje prestaju da proizvode dovoljan broj melanocita koji zadžava boju naše kose.
Nakon ovog otkrića, naučnici su otkrili i drugi razlog zbog kog naša kosa gubi boju. Folikule dlake proizvode malu količinu vodonik-peroksida koja se obično razlaže enzimom koji se zove katalaza. Kako starimo, proizvodnja katalaze se smanjuje, a vodonik-peraksid se ne razlaže, što dovodi do njegovog gomilanja što blokira proizvodnju melanina u melanocitima.
Još uvek se ne zna zbog čega dolazi do ovih procesa koji dovode do gubljenja boje kose, ali se u faktore ubrajaju: genetski defekti, abnormalna proizvodnja hormona kao što se to dešava u slučaju iznenadnog ili hroničnog stresa, abnormalna distribucija melanina, klimatski faktori i drugo.
Kako stres utiče na boju naše kose?
Robert Lefkovic, hemičar i dobitnik Nobelove nagrade iz hemije 2012. godine, predvodio je istraživanje kojim se otkrilo zašto i kako stres utiče na kosu zbog čega ona posedi. Uobičajno je da je oslobađanje ovih neurotransmitera kratkotrajno i da ima veliku korist jer kada se oni oslobađaju imamo sposobnost da odreagujemo na neke potencijalno opasne situacije u kojima smo se našli – uspevamo da izbegnemo automobil koji nam dolazi u susret ili uspevamo da pobegnemo od lava koji nas juri, na primer.
Ali dugoročno oslobađanje ovih neurotransmitera može negativno uticati na lanac DNK. Šteta koju mogu napraviti je starenje, razvoj tumora, pobačaj, psihijatrijska oboljenja, ali i gubljenje boje kose. Koliko brzo ćemo osedeti zavisi od brojnih faktora – genetska predispozicija, izloženost hemikalijama, nivo hroničnog stresa kom smo izloženi.
